У четвртак, 09. априла тачно у подне представници дела суботичке опозиције, испред Градске куће изразили су своје незадовољство поводом стања у основним и средњим школама.
Дошли смо до закључка да је наша локална власт довољно неодговорна да би водила рачуна о томе како нам изгледају основне и средње школе у Суботици а то су потврдили и на 13. седници скупштине града када је усвојен план за инвестиције везан за одржавање и набавку опреме. У питању је 30 милиона динара што је мало за 34 школе у нашем граду, рекла је исред градског одбора Новог ДСС-а Јелица Сантрач и додала да суботичке школе данас изгледају јако ружно и тужно, од фасада, учионица, до терена за фискултурно образовање. Сматрамо да је, 20 милиона колико је град одвојио за 24 основне школе, само доказ колико се градска власт не бави питањем школа а да не кажемо конкретним образовањем и проблематиком која је пропратна, рекла је још Сантрач и истакла да су школски одбори као и савети родитеља партијски обојени.
Да не причамо о поставкама директора који без партијских књижица не умеју изгкеда да седе на столицама. Градски одбор Новог ДСС-а тражи да се што хитније направи нови план и програм инвестиција везан за набавке и одржавање образовно васпитних установа као и да се одлука промени односно у што хитнијем року надогради бар за 50 одсто више средстава.
Роберт Дамјановић Чокић испред градског обора ЛСВ –а и као градски одборник истакао је да дуго година просвета „последња рупа на свиралу“. То се види и по буџету који је све скромнији док су издвајања за просвету све мања. Иако се неке школе реновирају, као и неки вртићи то је недовољно самим тим што се улагања иду преспоро, радови се дуго реализују док друге школе и даље пропадају као нпр. фасада школе Иван Милутиновић, зграда Гимназије, кабинети за хемију и физику који су оскудни или и не постоје. Решење је у томе да се просвети врати старо стање односно да добије оно место у друштву које заслужује, закључио је Дамјановић Чокић.
Алексанад Симић испред Новог лица Србије истакао је разлику у коефицијенту просветног радника током осамдесетих година и од 2018. године. У периоду од осамдесетих до 1992. године, док сам радио у просвети коефицијент ми се кретао од 1,7 до чак 2 да би од 2018. до 2022. он износио 1.06 штосамо говори колико су просветне плате мање у односу на период за време Југославије.
Симић још истиче да се у школе не улаже и да се из тога види да власт нема интерес да очува просвету која јесте стуб државе.
Задатак ове власти је да пре свега дресира како директоре тако и ученике. Да научи децу да извршавају наређења а не да логички и критички размишљају, рекао је још Симић.
