Полагањем венаца на обележја посвећена жртвама Другог светског рата и ратова из периода 1991–1999, у Суботици у петак је обележен 4. јул – Дан борца и Дан устанка против фашизма.
Следимо пут мира, слободе и антифашизма. Посветимо се економији и напретку, учењу и хуманости. Следимо независну и ванблоковску политику, за добро свих нас. У то име, честитам вам 4. јул – Дан борца и 7. јул – Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора и његових слугу, домаћих издајника. Обележавајмо увек наше победе и не заборавимо наше пале борце, који су ратовали и победили да бисмо ми живели у миру и слободи. Ценимо то, рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а Александар Токовић и подсетио да се Дан борца који је називан и „празник устанка народа Југославије“, обележавао годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Он је истакао да се потврда ове историјске одлуке – дизања општенародног устанка – десила само три дана после њеног доношења, 7. јула 1941. године, испаљивањем првог устаничког хица у Белој Цркви, и додао да је на нама да будемо надахнути патриотизмом у одбрани части, поштења, достојанства, целовитости наше земље и државног интегритета.
Венце на споменике положили су представници СУБНОР-а и локалне самоуправе, Севернобачког управног округа, Јеврејске општине, бројних организација и удружења која негују антифашистичке вредности, као и породице палих бораца.
Дан борца је за државни празник проглашен 26. априла 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије. Празник се и данас, незванично, прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).
Венци су најпре положени на Споменик жртвама фашизма, на Тргу жртава фашизма, а затим и на Споменик „Њиховој верности“, у Парку Ференца Рајхла.
