На спомен плочи жртвама фашистичког терора у Жутој кући (Штросмајерова 11, Суботица) , у понедељак, 15. септембра бће положени венци чиме ће бити одата почаст настрадалима. Ове године у септембру навршава се тачно осамдесет и четири године од када је злогласна Жута кућа у Суботици претворена у мучилиште.
Фашистичка окупаторска власт у Суботици 1941. године започела је масовна хапшења комуниста и комунисткиња, скојевки и скојеваца, свих оних који/е су се супротстављали/е терору.
Велики број њих затворен је у Жутој кући – злогласном мучилиштву. Међу њима било је и стотинак жена чија је имена забележила Магда Симин Бошан, и сама затвореница жуте куће.
Агенти, специјално школовани у посебним гестаповским школама батинали су жене и мушкарце кундацима, цокулама, стезали лобање каишевима, полугама, стављали пендреке у вагиналне отворе жена, стезали мошнице мушкарцима. Затворенице и затвореници су свакога дана од четири сата ујутру до десет сати навече били/е принуђени/е да седе лицем окренутим према зиду, непомично и без гласа, а између њих и иза њихових леђа налазили су се наоружани жандари. Није било дозвољено да се помере или да проговоре…
Преки суд је новембра 1941. .г осудио комунисткиње и антифашисткиње Лолу Лауру Вол и Магду Рац на смрт. Лола (27 година) је обешена 18. новембра заједно са групом другова. Магда Рац је помилована и добила је 10 година робије. Остале другарице су пребачене из Жуте куће у Судски затвор у Суботици. Марта 1942. г. судило им се пред Војним судом – њих 30 осуђено је на робију од 6 месеци до 15 година. Послате су у логоре и затворе: Маријаностру, Комаром, концентрациони логор у Бачкој Тополи, сабирне центре у Будимпешти, затвор у Сегедину, Берген-Белсен, Равенсбрук, Дахау, Армија – истражни затвор у Новом Саду…
Жута кућа била је седиште Гестапоа и мучилиште све до краја Другог светског рата. Пребијања и вешања била су свакодневица.
У спомен на настрадале жртве 1967. године је постављена спомен-плоча десно од улаза са натписом: Жута кућа – сведок твојих сећања, део твоје свести 1941–1944.
