Danas u jutarnjim satima građani mesnih zajednica koji imaju vodu lošeg kvaliteta a i oni koji u letnjim mesecima vodu gotovo da i nemaju došli su do kapije JKP Vodovod i kanalizacija ali dalje nisu mogli. U odlasku do dispečera pa čak i do blagajne sprečio ih je portir koji se predstavio kao SVM a i policija koja je stajala pred istom.
Voda je pravo, a ne luksuz? -retoričko pitanje svakako ali u našem gradu pitanje na koje ćete uglavnom ostati bez odgovora.
Dvadeset godina je evidentan problem sa vodom koja je narandžasta a trenutno smo problem rešili kupovinom filtera koji menjamo na svake dve nedelje, kaže jedna sugrađanka i dodaje da im je nakon nekoliko obraćanja stigao odgovor iz preduzeća da krivica nije njihova nego da je problem u ulici koja je slepa.
Kotao za gas od količine rđe koja se nakupila iz vode prestao je da radi nakon dve nedelje a majstor je iz njega izvadio dve šake kamenca, tvrdi jedna od sugrađanki koja je danas došla pred preduzeće kako bi izrazila svoje nezadovoljstvo.
I dok su sugrađani koji vodu imaju u plastičnim flašama ostavljali zelenu i žutu tečnost koja nam svakako nije ličila na vodu meštani Tavankuta su pred kapijom ovog preduzeća simbolično ostavljali prazne flaše.
Dugi niz godina imamo problem sa nestašicom vode, kako zbog suša ali i zbog iskopina iz kojih se odnosi velika količina peska za novu, brzu prugu, kaže nam Marinko Francišković i dodaje da su zadnje dve godine bunari potpuno presušili a voda kada je ima je narandžasto-zelena.
Podzmene vode su pale niće a ljudi su prinuđeni da buše nove bunare koji nisu jeftini ali samo tako mogu spasiti svoju stoku i useve, dodaje još Marinko i zaključuje da je Tavankut slepo crevo jer u njemu živi dosta Hrvata, koji sudeći prema retorici koju koristi vlast njoj nisu bliski.
Mi imamo vrtić u Tavankutu ali zna se zašto se on ne otvara dok su roditelji prinuđeni da decu daju na čuvanje privatno ili babama i dedama od kojih neki još uvek rade. I vodovod u Tavankut zato neće skoro, kažu Franciškovići i dodaju da se voda prethodnih godina uglavnom obezbeđivala podobnim SNS meštanima. Pre dve godine rešena je i cisterna ali to svakako nije bilo rešenje pa smo bili prinuđeni da prodajemo životinje, kaže još meštanin Tavankuta koji je prošle godine, o svom trošku, iskopao dublji bunar i nada se da će za jedno vreme imati dovoljno vode.
- vek ? Tavankut bez vode a na nama je da zaključimo da je voda ipak luksuz.
Najveći blokaderi, širitelji mržnje otišli prosipati pamet za vodu. Niko u selu ih ne podnosi.