Sa Rankom Kašiković ženom – borcem koja je bez straha režimu rekla glasno NE tako što je odbila da u sklopu „radnog zadatka“ ode na miting Srpske napredne stranke, pričali smo na temu „građanske neposlušnosti“ u Subotici.
Građanska neposlušnost u vidu prelaska pešačkog prelaza kada se ljudi u talasima stalno vraćaju preko istog, pa zbog toga usporavaju ili privemeno blokiraju saobraćaj, jeste potpuno legitiman oblik mirnog otpora. To je simbolički moćno jer koristi pravo pešaka da prelaze ulicu, ali ga pretvara u kolektivnu akciju koja šalje jasnu poruku vlastima. Takav oblik akcije je jednostavan, bezbedan, teško ga je tretirati kao prekršajjer se ljudi formalno kreću po propisimaali ga režim ne voli jer pokazuje masovnost i spremnost ljudi da koriste zakonito pravo da se usprotive nepravdi. Ovo jeste građanska neposlušnost ali to nije trenutno u Subotici nije ono što mi radimo jer šetnja po kružnom toku i njegovim pešačkim prelazima, gde na znak policije stajemo i propuštamo vozila, NIJE GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST, kaže Ranka Kašiković i ističe da je ovo zapravo dokaz koliko smo ustvari još uvek poslušni i koliko poštujemo pravila, čak i kada protestujemo.
Prava građanska neposlušnost podrazumeva svesno i nenasilno kršenje nekog pravila i zakona, da bi se ukazalo na veću nepravdu. Znači, to nije nasilje ili haos, već plansko i mirno ometanje svakodnevnog toka života, kojim ljudi govore da druptveni poredak nije normalan dok se ne ispravi nepravda. Kod nas to više liči na simboličnu šetnju i ispunjavanje forme. Građanska neposlušnost počinje kada odlučimo da ne pristajemo na ograničenja koja se stavljaju isred nas i koja sputavaju naš glas, sve dok je akcija mirna i usmerena na veće dobro.
Na pregovore sa policijom tokom jučerašnje blokade odnosno njihovu „preporuku“ da se građani sklone sa kružnog toka Ranka Kašiković kaže da to svakako nije građanska neposlušnost.
Kada tridesetak ljudi pregovara sa policijom da li da se skloni sa blokade, to je zapravo suprotno od suštine neposlušnosti, to je poslušnost prerušena u protest. To po meni ne šalje poruku snage , već poruku dajoš uvek tražimo dozvolu za sopstvenu slobodu. Blokada, da bi imala smisla mora da bude mirna ali odlučna. Građanska neposlušnost se ne dogovara kada će da počne ili prestane, ona se prekida tek kada se ispune zahtevi ili kad sami građani zaključe da je momenat za sledeći korak otpora.Zato smatram da je ovo što se dešava kod nas kontra-produktivno jer obeshrabruje ljude da veruju u sopstvenu snagu. Dokle god pregovaramo kako i kada da se povučemo, ne pomeramo granice. One se pomeraju kada odlučno stojimo iza svog prava da kažemo da mi ne pristajemo.
Ranka Kašiković tvrdi da je baš iz ovih razloga odziv ljudi u Subotici slab jer se danima radi jedna te ista stvar, bez ikakvog pomeranja granicai bez jasnog cilja.
Ljudi vide da se ništa ne menja, da šetamo u krug, stanemo kada policija kaže, pustimo saobraćaj , pa opet ispočetka. Mnogima to deluje besmislenoi bez koračanja ka bilo kakvom uspehu, da ne kažem krajnjem cilju.
Uz to ovde kod nas na ulici stalno čujem onu priču „ To je Subotica, ovde se ne može ništa, ovde su ljudi takvi“. Ta naracija je sama po sebi oblik kontrole ljudi jer ponavljaju jedni drugima da su nemoćni što se i pretvori u samoporažavajuće proročanstvo. Najveći problem je po meni što ljudi ovde ne prepoznaju jasne, konkretno organizovane radnje i akcije. Ako ne vidiš plan, ako ne vidiš cilj i korak kojim se do njega ide zašto bi se izlagao bilo kakvom riziku? Građani neće da učestvuju u nečemu što ne osećaju kao ozbiljan pritisak koji donosi rezultat, kaže još Kašiković za Dnevni portal i ističe svoje mišljenje da je ključ u Subotici da se prestane sa praznim simboličkim formama koje ne donose pomak kao i da se počne sa stvarnom, dobro osmišljenom građanskom neposlušnošću, korak po korak.
Ne pristajemo, ne sklanjamo se, ne vraćamo se kući dok ne dobijemo ono zbog čega smo ovde. Dokle god stojimo po strani i ponavljamo da se ovde ništa ne može, pobeđuju oni koji se usuđuju da nam uzmu sve i uzimaju nam sve. Mnogi mešaju građansku neposlušnost nasilje, a to nikako nije isto, i zato verujem da i taj strah od nasilja utiče na to što nas je malo. Ja sam prva koja je apsolutno protiv nasilja, zato sam i na ulici jer u ovoj zemlji nasilje već vlada, samo dolazi odozgo, od onih koji misle da smo nemoćni a i protiv toga se borimo. Građanska neposlušnost je, za razliku od nasilja, oružje slobodnih ljudi koje ne povređuje nikoga već jasno pokazuje da ne pristajemo da budemo mirni kad nepravda postane pravilo. To je mirna, odlučna pobuna kojom obični ljudi vraćaju dostojanstvo i snagu a ja verujem da nije Subotica slaba, samo još čeka ljude koji će joj pokazati da se strah pomera kada se čovek pomeri s mesta, kaže Ranka i ističe da je najvažnije JEDINSTVO.
To je ono što najviše fali Subotici da bi se pokrenula. Vreme je da prestanemo sa međusobnim podelama, sitnim osudama i jalovim kritikama. Vreme je da konačno budemo jedno: studenti, radnici, poljoprivrednici, aktivisti, udruženja, opozicija, slobodni građani, svi kao jedan. Ako nas nema svih u dogovoru, u zajedničkom planu, u istoj rečenici da je dosta, rezultat će izostati. Nije više vreme da se delimo, vreme je da se saberemo i okupimo oko jedne stvari a to je promena koju više niko ne može zaustaviti, zaključuje Ranka Kašiković.
