Svaki čovik o čemu: sanja, viruje i čemu se nada. Kogod viruje lutriji, drugi kogod srići na kocki, ruletu el’ kakom zgoditku u kladionici.
Razmatrat sve tušta bi bilo, no svaki Kršćanin bi tribo znat da su vojnici bacali kocku kad su raspeli našeg Mesiju Isusa Krista.
I oped ću spomenit da ima puno riči al zdravo malo dela, što čudi. Zašto čudi? Čudi me. Odkud sad toliko licemerja i nemorala u svitu uopšte,
al ajmo sad prvo od nas. U našim tradicionalnim Crkvama puno je “dobrotvora” – koji u stilu otkupa grija po osnovu koji je Martin Luter i zakvrco svoje teze na vrata Virtenberške katedrale lita Gospodnjeg hiljadu petsto i sedamnajstog, razočaran sa svim onim što je vidio tamo di nije mislijo da će vidit.
Tamo je vlado novac, to se radi i danas i to je smrtni gri. Masa svita je sirota, gladna pa i žedna, posebno ode u Tavankutu. Di nema vodovod al zbog alapljivosti jedni sradavaje drugi, pa u svoji bunarima nemaje vode a niko od “dobrotvora” nije kazo “evo svite vode”.
No na kraj krajeva nisu ti i taki bogati ni koliko je crno pod noktom, ne u njima vlada zlo koje novcima otkupit ne možedu jel take grije ispašta potomstvo. I otaleg kreće ona stara izreka da Bog udara di najvećma boli. Zato pamet u glavu dok je vrime i ne viru svoju pomodarstvom neg dobrim delima triba svidočiti. Puno pametnog i za dušu spašavajućeg delima je svidočijo pokojni Patrijarh Pavle, koji se vozo običnim autobusom sa svitom čiji je on bio sluga, jel on je bijo taj koji je služijo narodu. I narod ku narod triba da se urazumi i jedared svati da samo vira i iskrena dela spašavaje, novci ne.
