Čitam danas komentar jedne starije žene koja kaže, da su studenti govna i da ih treba sve pohapsiti jer nemaju pravo da se bune kada je njoj kao i njenim vršnjacima dobro. Ušla sam na njen profil, iz čiste radoznalosti, gde u jednoj od njenih prepiski ona poručuje svom prijatelju da ima unuku od pet godina ali je još nije videla uživo jer je rođena u inostrantvu. I dobro joj je.
Dobro joj je što su ženske osobe krenule na masu kolima, i veruje da su krenule na važan sastanak i izuzetno joj je smešno što opet druga ženska osoba dok traje 15 minuta ćutanja za stradale pod nadstrešnicom u Novom Sadu pušta muziku i đuska jer ona zna da će eventualno biti odlikovana i dobiti dnevnicu.
Devojku koja je dala gas u strahu, kako pišu režimski mediji, i na ivičnjak bacila studentkinju Kristinu uhapsila su lica u civilu a ona je svo vreme dok su joj demonstranti vikali sram te bilo uzvraćala „Sram vas bilo“. Svesna i bez trunke savesti kao što je „u strahu“ auto upalila i tek onda dala gas bez razmišljanja. Ona za babu nije ubica.
Pitam se šta će ova osoba raditi sa svojih 40-50 godina kada sada već bez trunke savesti gazi ljude jer joj je neko to dozvolio.
Baba postavlja pitanje da li su uhapšeni demonstranti koji su devojci razlupali kola. Pitala bih babu koja svoje dete nije zagrlila pet godina da li bi da se ovo desilo njenom detetu bila jednako drčna i branila Milicu, koja je po svemu sudeći zavšila samo jednu akademiju i to onu u šumi na Paliću gde se polažu najvažniji ispiti za buduće ministarke, direktorice, predsednice saveta i odbora.
Baba je ponosna što voli Vučića, što ima penziju, što joj je dao 3000 dinara jer se izbola vakcinama na kojima je on zaradio. Baba je srećna jer kaže ima decu i unuke, a koga boli kurac što ih nije videla.
Baba isti tim kurcem razbija demontrante, da dokaže da će ona biti lojalista ako treba da mi naučeni da gazimo po blatu i vozimo se kaldromom ne bi ostali bez puteva.
Baba se seća kako su prodavnice bile prazne jer su „žuti“ prodali i rafove.
Ne seća se baba da je iste te rafove ispraznio Milošević čiji duh sedi mirno i danas u Skupštini i gleda svoje naslednike kako jebu narod bez vađenja.
Baba se seća da su žuti prodali fabrike a većina tih mućaka i danas sedi u vladi do duše kao vrh napredne stranke. Šta zna baba…
Bitan je njen glas. Baba se pita. Baba koja u ulici gde se nekad čula graja dece čuje sirenu hitne pomoći koja odvozi njene vršnjake. Mrtve. Ulice su prazne. Deca su u inostranstvu. Tu su samo komšije iz Dervente koje ne poznaje i koje kilom jagnjetine rešavaju i veštački bubreg.
Baba je srećna. Zagrliće unuku možda jednom…
Kristina Vasiljević, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta nije dobro. U crvenoj zoni je i kako saznajem ima teške povrede glave sa unutrašnjim krvarenjem i nalazi se na intenzivnoj nezi pod opservacijom lekara -neurologa Kliničkog centra. Ovo krvarenje je individualno a na nama je da se molimo Bogu da ne krene u progresiju.
A auto je vozio sistem koji je urušen.
