Protestna šetnja danas je počela okupljanjem kod Hipodroma gde su građani imali priliku da se upišu u spisak građana koji traže organizovanje zborova u mesnim zajednicama. Protestna šetnja se završila blokadom raskrsnice u Zagrebačkoj ulici kao i šesnaestominutnim ćutanjem za nastradale ispod nadstrešnice.
Slobodan Bojović, zaposlen u Pošti pozdravio je oslobođenu Suboticu i istakao da se danas govori glasno. Hvala studentima koji su nam pokazali kako se bori, kako se ne povija kičma i znajte niste sami. Poštari su uz vas. Nećemo da ćutimo na nepravdu koja se desila našim koleginicama koje su premeštene 20 kilometara dalje od svog prvobitnog radnog mesta samo zbog hrabrosti, zato što su stale uz studente. Istina se ne može sakriti ni ućutkati . Kažu nam da ćutimo, radimo i budemo poslušni ali mi nismo roboti mi smo oni koji ne trpe laž, lopovluk, nepravdu, rekao je Bojović.
Mirjana Kosanović okupljenima se obratila kao sugrađanka i učiteljica zaposlena u OŠ Matko Vuković, kojoj je pre svega stalo do dece.
Ne pripadam nijednoj stranci i nikad nisam a ne bih ni sad bila ovde da nije odavno prekardašilo.
Zašto smo ovde?
Zbog bahatosti, nepotizma, govora mržnje, stranačkog zapošljavanja, korupcije, ucena, otuđivanja javne imovine, promašenih investicija, punjenja odabranih džepova, zapošljavanja politički podobnih a ne stručnih , zanemarivanja našeg voljenog grada.
Šta nas ovamo dovodi ?
Dovodi nas nada. Ljubav prema bližnjima, prema našoj šarenolikoj Subotici gde nije važno da li ti je komšija Srbin, Hrvat, Mađar, Bunjevac. Važno je da li je čovek.
A što smo do sada ćutali?
Prvo nije bilo tih divnih toplih očiju koje su nas osvestile, pokrenule. Studenata koji su nam rekli da je vreme da se osvestimo i probudimo. Mene bi bilo sramota da ih pogledam u oči da nisam sada sa njima. Mi rođeni u dvadesetom veku smo znali i za gore ali ako se stalno poredimo sa gorim nikada nećemo do boljega.Prosveta je delatnost od javnog interesa i po zakonu ne smemo da obustavimo rad odnosno moramo ostvarivati minimum procesa radi a mi se ipak bunimo. Stojimo. Trpimo pritiske, pretnje seče plata, ali treba da se zna da nećemo odustati, rekla je Kosanović i istakla da se prosveta bori za bolju budućnost, za decu, za kvalitetno obrazovaje i uređenu zemlju.
S druge strane nas stoje direktori škola koji su mahom članovi vladajuće partije koji kažu da politici nije mesto u školi. Potpuno su u pravu. Podržavam. Nije mesto ali ni mi ne želimo političke aktiviste na čelu obrazovnih ustanova. Ne želimo poslušnike koji vežu konja gde gazda kaže a ne tamo gde razum i struka nalažu jer kada politika uđe u školu, uđe kroz tendere za kantine, kroz nameštene konkurse, kroz stranačko zapošljavanje gde prednost nemaju najbolji već najpodobniji i tako naš sistem trune, zaključila je Mirjana Kosanović i na kraju se zahvalila roditeljima koji su uz prosvetare.
