Протестна шетња данас је почела окупљањем код Хиподрома где су грађани имали прилику да се упишу у списак грађана који траже организовање зборова у месним заједницама. Протестна шетња се завршила блокадом раскрснице у Загребачкој улици као и шеснаестоминутним ћутањем за настрадале испод надстрешнице.
Слободан Бојовић, запослен у Пошти поздравио је ослобођену Суботицу и истакао да се данас говори гласно. Хвала студентима који су нам показали како се бори, како се не повија кичма и знајте нисте сами. Поштари су уз вас. Нећемо да ћутимо на неправду која се десила нашим колегиницама које су премештене 20 километара даље од свог првобитног радног места само због храбрости, зато што су стале уз студенте. Истина се не може сакрити ни ућуткати . Кажу нам да ћутимо, радимо и будемо послушни али ми нисмо роботи ми смо они који не трпе лаж, лоповлук, неправду, рекао је Бојовић.
Мирјана Косановић окупљенима се обратила као суграђанка и учитељица запослена у ОШ Матко Вуковић, којој је пре свега стало до деце.
Не припадам ниједној странци и никад нисам а не бих ни сад била овде да није одавно прекардашило.
Зашто смо овде?
Због бахатости, непотизма, говора мржње, страначког запошљавања, корупције, уцена, отуђивања јавне имовине, промашених инвестиција, пуњења одабраних џепова, запошљавања политички подобних а не стручних , занемаривања нашег вољеног града.
Шта нас овамо доводи ?
Доводи нас нада. Љубав према ближњима, према нашој шареноликој Суботици где није важно да ли ти је комшија Србин, Хрват, Мађар, Буњевац. Важно је да ли је човек.
А што смо до сада ћутали?
Прво није било тих дивних топлих очију које су нас освестиле, покренуле. Студената који су нам рекли да је време да се освестимо и пробудимо. Мене би било срамота да их погледам у очи да нисам сада са њима. Ми рођени у двадесетом веку смо знали и за горе али ако се стално поредимо са горим никада нећемо до бољега.Просвета је делатност од јавног интереса и по закону не смемо да обуставимо рад односно морамо остваривати минимум процеса ради а ми се ипак бунимо. Стојимо. Трпимо притиске, претње сече плата, али треба да се зна да нећемо одустати, рекла је Косановић и истакла да се просвета бори за бољу будућност, за децу, за квалитетно образоваје и уређену земљу.
С друге стране нас стоје директори школа који су махом чланови владајуће партије који кажу да политици није место у школи. Потпуно су у праву. Подржавам. Није место али ни ми не желимо политичке активисте на челу образовних установа. Не желимо послушнике који вежу коња где газда каже а не тамо где разум и струка налажу јер када политика уђе у школу, уђе кроз тендере за кантине, кроз намештене конкурсе, кроз страначко запошљавање где предност немају најбољи већ најподобнији и тако наш систем труне, закључила је Мирјана Косановић и на крају се захвалила родитељима који су уз просветаре.
Према нашој шареноликој Суботици а која и није висе тако саренолика односно била јест ал није висе. Такодје да ли је неко Србин,Хрват,Мађар о томе се само у Суботици и говори док је у осталим градовима то небитно. Такодје се јако мало постује у Суботици ко је цовек а ко не то јест висе се цени и поштује ко је Србин, Хрват, Мађар и ко је ста по вери а не ко је ста у дуси и ко је какав карактер. Ал сто у Суботици имамо таквих типова верских секти то не знаци да је Суботица саренолика вец само знаци и показује колико је Суботица заостала као град када се води рачуна само о припадностима и верским,политичким дешавањима а за нека друга дешавања концерти,фестивали као да се ни не дешавају. Суботица је одавно престала да буде саренолика и сад је то град ето мултикултуралан то јест сваки свештеник и хоѕа има своју цркву, џамију а ѕаба јер су људи вец давно отисли на нека боља места јер нико не жели да се бави мултикултуралносцу, сецесијом и тим глупостима који су одавно изасли из моде. Људи тиме висе не зеле да се баве и ѕаба гурате ту прицу како је Суботица саренолика кад јако мало становника и да има.