Studenti su naša deca. I vaša deca. Nastradali ispod nadstrešnice, na ulici, su takođe naša, nečija deca. Govori se o petnaest žrtava pada nadstrešnice, ali broj nije tačan. Mnogo je veći. Žrtve su jednako i cele njihove porodice koje će nositi rane za ceo život. Neki se nikad neće oporaviti.
Žrtve su naša deca koja zbog ovog sistema sreću traže negde tamo, gde je sunce toplije, a zemlja uređenija.
Žrtve smo i svi mi koji smo zapali u depresiju i komirano ćutali na sve nepravde i korupciju. Studenti se bore već više od sto dana. Hodaju, trče, oterali su političare koji su hteli da se umešaju i traže samo pravdu. Jesmo li ih mi vaspitavali da budu dobri ljudi? Jesmo li im rekli da se snop teže lomi od jednog prutića? Podržavamo ih mi, svesni prosvetari, podržavate ih i vi, roditelji. Potrebno je da budemo još jači i čvršći i da izađemo iz svoje zone komfora. Možemo li se još malo jače povezati, još malo napeti mišiće i savest i pružiti punu, bezrezervnu podršku da očistimo našu zemlju, da nam procvetaju i deca i cveće?
U svoje ime, a slobodno i u ime mnogih prosvetnih radnika, mogu da kažem: “Roditelji, potrebni ste nama i studentima i svim ljudima koji se bore za pravdu. Pokažite stav!”, poručila je Mirjana Kosanović učiteljica u Osnovnoj školi “Matko Vuković”.
