Studenti su naša deca. I vaša deca. Nastradali ispod nadstrešnice, na ulici, su takođe naša, nečija deca. Govori se o petnaest žrtava pada nadstrešnice, ali broj nije tačan. Mnogo je veći. Žrtve su jednako i cele njihove porodice koje će nositi rane za ceo život. Neki se nikad neće oporaviti. Žrtve su naša deca koja zbog ovog sistema sreću traže negde tamo, gde je sunce toplije, a zemlja uređenija. Žrtve smo i svi mi koji smo zapali u depresiju i komirano ćutali na sve nepravde i korupciju. Studenti se bore već više od sto dana. Hodaju, trče, oterali su političare…