Студенти су наша деца. И ваша деца. Настрадали испод надстрешнице, на улици, су такође наша, нечија деца. Говори се о петнаест жртава пада надстрешнице, али број није тачан. Много је већи. Жртве су једнако и целе њихове породице које ће носити ране за цео живот. Неки се никад неће опоравити. Жртве су наша деца која због овог система срећу траже негде тамо, где је сунце топлије, а земља уређенија. Жртве смо и сви ми који смо запали у депресију и комирано ћутали на све неправде и корупцију. Студенти се боре већ више од сто дана. Ходају, трче, отерали су политичаре…