Студенти су наша деца. И ваша деца. Настрадали испод надстрешнице, на улици, су такође наша, нечија деца. Говори се о петнаест жртава пада надстрешнице, али број није тачан. Много је већи. Жртве су једнако и целе њихове породице које ће носити ране за цео живот. Неки се никад неће опоравити.
Жртве су наша деца која због овог система срећу траже негде тамо, где је сунце топлије, а земља уређенија.
Жртве смо и сви ми који смо запали у депресију и комирано ћутали на све неправде и корупцију. Студенти се боре већ више од сто дана. Ходају, трче, отерали су политичаре који су хтели да се умешају и траже само правду. Јесмо ли их ми васпитавали да буду добри људи? Јесмо ли им рекли да се сноп теже ломи од једног прутића? Подржавамо их ми, свесни просветари, подржавате их и ви, родитељи. Потребно је да будемо још јачи и чвршћи и да изађемо из своје зоне комфора. Можемо ли се још мало јаче повезати, још мало напети мишиће и савест и пружити пуну, безрезервну подршку да очистимо нашу земљу, да нам процветају и деца и цвеће?
У своје име, а слободно и у име многих просветних радника, могу да кажем: “Родитељи, потребни сте нама и студентима и свим људима који се боре за правду. Покажите став!”, поручила је Мирјана Косановић учитељица у Основној школи “Матко Вуковић”.
Подрска просветним радницима, студентима и средњосколцима у обустави наставе! Све је стало због једне будале и његове корумпиране секте. Нека испуне студентске захтеве, и настава це се наставити.
Република Србија мозе постати неко боље место једино ако се сви ми који зивимо у њој променимо и поцнемо да радимо на себи да би било боље. Не мозе се променити Србија ако свако од градјана не поцне да ради на себи, свом менталитету и на свом приступу проблемима. Да би се Србија променила свако од свих нас градјана мора помало да поцне да ради на себи а то се неце десити ако се промени председник дрзаве. Оде Вуциц додје неки нови медјутим све и даље остаје исто јер није проблем у председнику дрзаве вец је проблем у нама. Ми смо ти који се морамо променити и поцети да волимо сами себе јер ако ми не радимо на томе да поцнемо да волимо сами себе онда це увек неко други од нас бити успеснији и имацемо на стотине хиљада студената,младих који це стално протестовати, хаосе,нереде и немире у дрзави. Једино ако се свако од свих нас градјана промени да поцне да се сви баве са собом да свако ради на својим проблемима а не са Вуцицем,политиком ни са другима једино тада мозе да се оцекује нека нормалнија и пристојнија Србија! Ако се свако од градјана потруди да ради на себи, да воли самог себе као и свог близњег тек тада цемо моци да имамо неку норманију и пристојнију Србију а не тек онда кад падне са власти Вуциц. Упитао би све оне који протестују и који су сваким даном свога зивота незадовољни са својим зивотом кога цекате? Засто нисте задовољни у сваком дану свога зивота без обзира сто је Вуциц на власти и засто вам је увек кад год да се пробудите увек крив неко други,неки страни непријатељ али не и ви сами? Свако је сам свој највеци непријатељ у своме зивоту јер се људима не мозе удовољити. Кад је лето онда се људи зале ау сто је топло која спарина, кад је хладно онда се сви зале ау сто је хладно као да смо у Сибиру, кад је пролеце онда се сви зале а сто сад није зима или лето? Људи никад неце схватити поенту а цитава поента сустине је радити на себи,бити задовољан у сваком дану а не нон стоп залити се а сто је сад поцела да пада киса? Засто је увек у Србији нон стоп неко незадовољство и увек нека светска завера,увек неке патње,несреце? Зато сто људи у Србији нису науцили да довољно воле и постују сами себе и да воле овај зивот који им је дао неки Бог,нека судбина! Када људи то напокон схвате и сконтају тек тада це доци неко будјење и неко боље време у Србији!