Студенти су наша деца. И ваша деца. Настрадали испод надстрешнице, на улици, су такође наша, нечија деца. Говори се о петнаест жртава пада надстрешнице, али број није тачан. Много је већи. Жртве су једнако и целе њихове породице које ће носити ране за цео живот. Неки се никад неће опоравити.
Жртве су наша деца која због овог система срећу траже негде тамо, где је сунце топлије, а земља уређенија.
Жртве смо и сви ми који смо запали у депресију и комирано ћутали на све неправде и корупцију. Студенти се боре већ више од сто дана. Ходају, трче, отерали су политичаре који су хтели да се умешају и траже само правду. Јесмо ли их ми васпитавали да буду добри људи? Јесмо ли им рекли да се сноп теже ломи од једног прутића? Подржавамо их ми, свесни просветари, подржавате их и ви, родитељи. Потребно је да будемо још јачи и чвршћи и да изађемо из своје зоне комфора. Можемо ли се још мало јаче повезати, још мало напети мишиће и савест и пружити пуну, безрезервну подршку да очистимо нашу земљу, да нам процветају и деца и цвеће?
У своје име, а слободно и у име многих просветних радника, могу да кажем: “Родитељи, потребни сте нама и студентима и свим људима који се боре за правду. Покажите став!”, поручила је Мирјана Косановић учитељица у Основној школи “Матко Вуковић”.
Подрска просветним радницима, студентима и средњосколцима у обустави наставе! Све је стало због једне будале и његове корумпиране секте. Нека испуне студентске захтеве, и настава це се наставити.