Сва беда црвеног истрошеног тепиха на Летњој позорници, видела се јуче на отварању 32. Фестивала европског филма на Палићу. На вратима су, оне који су ипак дошли, дочекивале девојке обучене како би рекли „кежуал“ док је некада све прштало од гламура.
Публике мало, филмови лоши а организација траљава. Са мало новца може се направити добар фестивал али овога пута на фестивалу изгледа није било ни новца, ни духа. Летња позорница синоћ је приказала сву беду , неукус и некултуру власти која је допустила да се догађај попут овог сроза на ниво вашара.
Негде сам одахнула видевши да ме иза благајне ипак не дочекује тезга са куртош колачима или неки произвођач са сухомеснатим производима али авај.
Невероватно је колико је овај фестивал, након бомбардовања, ковида, мучних година, ове 2025.године постао трећеразредан.
Добитник признања Ундергроунд спирит и сам се изненадио наградом. Добио сам имејл да фестивал жели да ми уручи награду. Она ми је дошла као гром из ведра неба, рекао је аутријски редитељ приликом преузимања исте, док је украјнски редитељ Лозница, награду примио у мраку јер баш у том моменту на Летњој позорници нестала је струја.
На два минута али у потпуном мраку Черкаски је примио награду а из публике се ипак током „гламурозног отварања“ најјаче чуо звиждук кад је помоћник градоначелника „у име градоначелника Стевана Бакића и његово лично име“ отворио Фестивал који ће по његовим речима у наредним данима бити центар културе Србије а и Европе.
Посебна емоција везује ме за овај Фестивал и увек ћу се сећати мог првог одласка на њега да тада гледам Милоша Кодема у „Три карте за Холивуд“. Била сам девојчица а он ми је био прилично симпатичан. Пустили су ме родитељи, да први пут одем сама, купим карту и гледам бар тај први филм а тог сјаја сећам се и данас. Свака наредна година била је све боља а мој новинарски посао почео је баш извештавањем са културних манифестација. Блажо Перовић тада имао је тежак задатак да публику заштити од комараца док се за временску прогнозу консултовао са метеоролозима , шест месеци раније, како би одабрао прави термин, да Фестивал ипак буде на отвореном.
Муке организатора Фествала где је престиж било само појављивање на њему биле су минорне док данас организатори вече отварања своде на поздравни говор неког из локалне самоуправе и класичну доделу награда.
Водитељ који је уназад више од 10 година водио овај фестивал ове године је изостао а о томе је обавештен неколико дана пре отварања. Да ли због пара, става или ипак неговања само некултуре то више није ни важно.
Фестивал европског филма реално није требао ни да буде одржан јер од овог што смо видели јуче то је било једино решење.
До неких бољих „културних“ времена.
