Чељад моја ди ко лупи па остане жив, но нек је он и жив и здрав ал нек иђе Божјим путом.
Тако нек иђе да га Суботица ни њега ни њему сличне никад више невди, наша варош ово није заслужила да оваког градоначелника има.
Који како сам каже све види и све прати и зна.
Ако је тако Стеване па онда триба да знаш да је највеће село са Хрватским живљом Таванкут и то има ји два и вид чуда све знаш.
Знаш ли да се оде куће руше и путови ломе кад пролазиду камијони који вуку писак.
Ко зна ди сад вуку кад кажу да је брза пруга готова.
Знаш ли да ти је у октобру приклањске године уручена петиција за решавање проблема који Таванкут има са водом, ту је и Миргеш.
И оде не живе само “усташе” како називаш овдашње Хрвате, ми у слоги живимо са свитом.
Нама стварно ником нетриба крвопролиће, вируј триба нам ладна вода у нашим бунарима која се повукла у дубине, па смо приморани писат ти да нам помогнеш.
Ал знаш боље је неимати воде у дигиталном добу нег слушати чељаде које учан свит зове олошом и битангама а хрвате овдашње ни мање ни више него усташама.
Онај прија тебе је ћушо свит ти са шкулом резервни официра са стањом психозе јел ти се чудне ствари привиђаје, кажеш да ти се неће опростит кој’ шта.
Ма немој тако нег узми и припушти поштеном чељадету мисто и путуј.
Путуј Игумане и не брини за манастир.
Срићан пут Ти жели како оно прија велиш.
“Твоја Суботица”
