Znati a prićutit o čemu što nije dobro, to se mož nazvat saučešnitvo mož i licemerje.
Prid licom Gospodnjim neopravdivo je i jedno i drugo.
Praznici? Šta se slavi u ime kog i čega?
U “Ime Božićno novogodišnji praznika” – trgovi i sakralni objekti, koje mase tako verno kopiraju da je to prosto jedno diuretično stanje za one koji ništa drugo nego samo koriste ono što im Gospod dade, mozak i savest.
U ime navedenog stradava masa ponajviše četinara, oni koji ipak razmišljaju kupuju jelke sa busenom koju posli zasade, pojedinci odu korak dalje te dicama daju da svojom maštom naprave štogod što će simbolizovati ove praznike.
Neritki su ukrasi od plastični boca jel drugog kakog reciklirajućeg materijala.
Na kraj krajova. Sva ta posičena drva…
Ima li sve to Biblijsko utemeljenje?
Mislim da ne grišim i da opravdanja nema za unišćavanje i sakaćenje prirode, jer ON nam je dao da razumom postupamo sa spomenutom.
Uz sve sitimo se ditešca Isusa u jaslama u tihoj noći, kad je gostioničar odbijo primiti Mariju majku i Josipa poočima Isusovog da bi se kralj nad kraljovima u postelji rodijo.
Te noći zvizda je vodila tri mudraca ona je nebo zaparala, nisu ku sad metkovi ti kojima se slavi rođenje Kristovo.
I svudak u Bibliji jasno stoji od postanka do otkrivenja da je veličina u skladu, miru u poniznosti.
Zbog čega današnji čovik na konto ovaki dana sve prizire samo da bi uživo u hedonizmu?
U ime Božije drveće sadimo da nam kiseonika daje a i zaklone životinjama. Uđimo prosvitljeniji u novo lito ako se ku Kršćani ispovidamo onda to i budnimo.
Ako ko nezna kako nek uzme Bibliju i nek nađe deset Božji zapovidi, uskladiće svoj odnos sa Gospodom i sa ljudima,a na zemlji će mu biti puno bolje. Dakle ne rušimo nego gradimo, prvo sebe i dicu svoju naš karakter gradimo da bi bolji ljudi bili.
