Знати а прићутит о чему што није добро, то се мож назват саучешнитво мож и лицемерје.
Прид лицом Господњим неоправдиво је и једно и друго.
Празници? Шта се слави у име ког и чега?
У “Име Божићно новогодишњи празника” – тргови и сакрални објекти, које масе тако верно копирају да је то просто једно диуретично стање за оне који ништа друго него само користе оно што им Господ даде, мозак и савест.
У име наведеног страдава маса понајвише четинара, они који ипак размишљају купују јелке са бусеном коју посли засаде, појединци оду корак даље те дицама дају да својом маштом направе штогод што ће симболизовати ове празнике.
Неритки су украси од пластични боца јел другог каког рециклирајућег материјала.
На крај крајова. Сва та посичена дрва…
Има ли све то Библијско утемељење?
Мислим да не гришим и да оправдања нема за унишћавање и сакаћење природе, јер ОН нам је дао да разумом поступамо са споменутом.
Уз све ситимо се дитешца Исуса у јаслама у тихој ноћи, кад је гостионичар одбијо примити Марију мајку и Јосипа поочима Исусовог да би се краљ над краљовима у постељи родијо.
Те ноћи звизда је водила три мудраца она је небо запарала, нису ку сад меткови ти којима се слави рођење Кристово.
И свудак у Библији јасно стоји од постанка до откривења да је величина у складу, миру у понизности.
Због чега данашњи човик на конто оваки дана све призире само да би уживо у хедонизму?
У име Божије дрвеће садимо да нам кисеоника даје а и заклоне животињама. Уђимо просвитљенији у ново лито ако се ку Кршћани исповидамо онда то и буднимо.
Ако ко незна како нек узме Библију и нек нађе десет Божји заповиди, ускладиће свој однос са Господом и са људима,а на земљи ће му бити пуно боље. Дакле не рушимо него градимо, прво себе и дицу своју наш карактер градимо да би бољи људи били.
