Juče u Novom Sadu konačno sam dobila potvrdu da živimo u vremenu kada se vodi rat između dobrog i lošeg, svetla i tame, čoveka i onog koji to nije.
Juče u tom starom a novom, mladom Novom Sadu bili su studenti, ne ljudi – ljudine. Pokazali su da imaju praviju kičmu i od roditelja koji su u „njihovo vreme“ više vozili bicikle nego sedeli za računarom. Ovo su samosvesna deca, željna da na vlast NE dođe neki zadrigli kvazi političar nego neko ko će im obezbediti sistem gde će njihove diplome nešto vredeti.
Da će ona kurva koja studentima poručuje da vredno uče, da joj jednom mogu prati kola biti u zatvoru ne zato što naplaćuje seks ovim gore pomenutim nego zato što ne plaća porez godinama.
Da ta ista kurva neće raditi u Ministarstvu jer ima dobru preporuku od drugog zadriglog ili da ta ista neće biti nekome nadređena. Da ta ista neće smisliti logo Pošte, menjati boju autobusa iz plave u žutu, da neće klečati po liftovima i zapošljavati svoje koleginice ajfonke, muflonke, silikonke…
Nikada mi nije bilo jasno šta npr Neda Ukraden ili Željko Samardžić rade u Pošti, zašto Jelena Karleuša od MTS-a dobija količine novca od kojeg isti taj MTS može da izleči mnogo dece.
Došli smo do toga da nam institucije ne rade, da nas leče pijani i drogirani lekari, da nam medijima upravlja Željko Mitrović a program vode jovane, sarape, čarape i otirači. Da nam političari budu oni koji još ne znaju ni sva slova.
Zato su studenti ustali i rekli dosta. Zato su studenti ustali i rekli da lustracije biti mora. Zato su studenti ustali da kažu nećete više. Niko!
Ni ovi ni oni, ni levi, ni desni. Biće kako plenum kaže. Jer tu smo gde jesmo.
Podrška matore raspale kvazi umetnice Marine Abramovič koja se iz hobija maže krvlju i koristi krv dece da se podmlađuje a usput priprema izložbe koje su apsolutna satanizacija svega svetog meni a verujem i većini ne treba baš kao ona friško pristigla podrška od njene drugarice Madone. Dve matore olinjale babuskare koje su odlučile da svojim ritualima obezbvređuju sve što je sveto. Koje su za jednu boru manje prodale veru za večeru a rade su da vrbuju i decu.
Samo vozite obe zajedno sa ovim našim srpskim umetnikom koji pravi palačinke i finansira beznačajne izložbe ove nadri babe na steroidima, koju jebu konji, mornari i skakavci.
Sve je otišlo predaleko a mi putujemo tim rasklimatanim vozom više od deceniju. Pišem na ovu temu intenzivno od 2014.godine. Vodim svoje bitke. Uglavnom ih nisam dobijala jer sam bila pretiha za masu koja je govorila: A šta ću? Neko će te ubiti. Bolje ćuti. Zameraš se bezveze. Dobronamerno ti kažem šta će ti to?
Ne znam ali znam da ću rat dobiti. To znam. Da ću mojoj hrabroj curi, koja sve to već zna, bolje od mene, sigurna sam pomoći da istraje u tome, da dobro uvek pobeđuje.
Ne može drugačije.
