Лепота шведског града Хелсинборг не може да се опише кроз слике, него унутрашњим доживљајем и сазнањем да није све тако црно и да се неке ствари не могу купити.
У Шведској си Швеђанин. Ако ниси поштујеш шведске законе јер, разуме се у тој си држави. На већини кућа поносно се вијори застава Шведске, знак да Швеђани воле своју земљу. Они знају да ће им њихова држава обезбедити све услове за безбрижан и здрав живот. И у праву су.
Швеђани имају воду и пију је из чесме. Имају посао и за њега су плаћени. Раде осам сати и имају сат времена паузе коју морају да искористе. Пензионери имају пензије сасвим довољне за живот а уколико је то испод минималца Шведска им обезбеђује помоћ. Мање више Шведска је једноставна земља где је економичност и једноставност оно чиме плене. Опуштени су и апсолутно их не интересује шта њихов комшија ради односно да ли му је и када ће му „црћи крава“.
Оно што ми зовемо хладноћом сваком нормалном бићу јесте посвећеност породици. Они одмарају, уживају, шетају се са децом обучени сасвим необавезно и у потпуности неоптерећени изгледом.
Они своју децу пуштају да се купају у мору које нема више од 15 степени, пуштају их да се слободно играју у парковима и тако мусаве и прљаве воде их у ресторане. Швеђани верују у њихово здравство да ако им се дете и прехлади или добије вирус имаће здравствену негу која ће готово све моћи да реши док код нас то баш и није случај јер са једним вирусом или упалом крајника реална је бојазан да дете више и не видите.
Здравствени систем, однос према породици, финансијска стабилност?
Швеђани не продају своју земљу, ваздух, воду. Имају пуно и свесни колико то значи – чувају. Плаћају држави годишњу ренту да би на својих 500 квадрата садили свој парадајз, паприку, кромпир.
Нису потрошачко друштво јер је исто смишљено за сиротињу са смањеном перцепцијом свести. Мора да се има, да се пије, преједа и наравно скупо облачи.
У Шведској, тога нема. Сви су мање више исти и све је једноставно као Икеа намештај. Нама је тешко да га склопимо али деца у Шведској од 10 година склапају га без проблема.
Схватили сте сад да кад вам неко каже Србија је ипак Србија – зашто то каже.
Каже зато што је тамо нико и ништа. Зато што мора да поштује Законе и правила. Зато што не може да пребије жену па у дилу са полицајцем каже да се оклизнула на банану. Не може да отме, прети или уцењује. Не може да пуши на јавном месту и негује своју традицију. Не може да доведе нпр Јелену Карлеушу на трг и тражи своја права и угњетава све остале.
Шведска се не свиђа „гастарбајтерима“ јер у њој раде како би се једном годишње, две недеље „керили“ пред убогом фамилијом и просипали муда за бубреге да они свој лебац тешко зарађују. Само од њих ће те чути да једва чекају да дођу у Србију да се купају једном недељно јер воде нема, да оду да се опусте у кафани за 100 евра и при том још појебу конобарицу. Само од таквих чућете свашта. Да није добро. Да је досадно. Да је депресивно. Скупо.
У Шведској се ипак живи.
Шведска је држава.
