Позоришта је велика опозиција и најбољој власти . У служби борбе за добро и здраво друштво ту је увек ПОЗОРИШТЕ. Тако и да је ово друштво наше здраво и да је ово здрава власт, а није, ми бисмо опет били опозиција. Ми смо људи који промишљамо, који се бавимо друштвеним темама кроз појединца или кроз неке теме . То је увек наш задатак. И да једном коначно схвате сви властодршци и политичари да ћемо ми глумци, уметници и ствараоци увек да се бавимо њиховим грешкама а и њиховим успесима, превасходно грешкама и увек ћемо бити ту, рекао је Марко Јанкетић, гумац у мојим очима глумчина и човек, људина и див.
Увек опозиција. Увек ту да указују на грешке. Увек на страни правде и истине. То је баш задатак глумаца, уметниКА и наш што нешто „пискарамо“. Да критикујемо. Да указујемо. Да будемо опозиција и увек будемо ту.
Ниси зато ни мање глумац, ни мање уметник ни мање новинар али си више човек. Обичан човек који не верује да је најбоља изложба она коју отвори неки „баја са скупим сатом“ или најбоља представа она коју посети културна делатница која ципеле изува у позоришту и ноге опране пре неколико недеља гура, онима који су дошли да уживају у уметности, људима под нос.
Није ни најбољи чланак онај који има највише слика, нити најбоља манифестација уколико на њу дођу попови у скупим аутомобилима.
Називаће те лошим глумцем, лудим уметником, назови писцем а све само зато што си опозиција. Што мислиш својом главом и бориш се са ветрењачама.
Сећам се када ми је једна данас, колегиница, рекла да одем у редакцију напишем деманти и у образложење ставим да нисам знала шта пишем јер сам се текстом замерила једном од пет најмоћнијих људи у граду. Данас она и даље пише а пишем и ја. Деманти нисам написала наравно а њене текстове и не читам.
Позориште…тамо стадох. Где су наши глумци? Зашто не устану, дигну главу, подигну руку и кажу ОДГОВАРАЋЕТЕ. Сви. Бар они који најбоље представе стварају у нељудским условима имају право да то кажу.
Они који свој Скадар на Бојани чекају из године у годину, надајући се да ће неку награду за најбољу улогу добити баш у сада већ новој а тако старој згради.
Суботички глумци, за разлику од својих колега још нису отказали ниједну представу. Нису подржали студенте. Нису гласно рекли, јер њихове речи имају јачину: РУКЕ СУ ВАМ КРВАВЕ! ОДГОВАРАЋЕТЕ!
Можда једном….
