Nešto drugačije tematsko vođenje kroz Palatu Rajhl danas je velikom broju sugrađana, koji su došli u Savremenu galeriju, uz kustoskinje Nelu Tonković i tamaru Kucor dopunio i dr Nenad Lajbenšperger , istoričar i konzervator iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jedan od najistaknutijih stručnjaka u oblasti zaštite kulturnog nasleđa .
Nasleđe u Subotici je u različitom stanju kao i u većini Srbije a ako pogledamo u globalu u odnosu na ostatak Srbije možemo reći da je zadovoljavajuće, ali ako pogledamo na stanje nasleđa u zemljama u okruženju u Srednjoj ili Zapadnoj Evropi možemo reći da je loše jer ima dosta objekata koji su prepušteni sami sebi, koji su napušteni i propadaju rekao je u kratkoj izjavio je za naš portal, dr Lajbenšperger koji je predavanjem o opštem značaju očuvanja nasleđe dopunio tematsko vođenje kroz palatu koje se organizuje svake poslednje subote u mesecu.
Počeli smo sa tematskim vođenjem kroz Palatu Rajhl prošle godine na Dan zaštite nepokretnih kulturnih dobara u Republici Srbiji a ovog meseca odlučile smo da posvetimo tematskom vođenju koje je usmereno pre svega na sagledavanje dometa zaštite kulturnog nasleđau Srbiji i gradu, rekla je kustoskinja u Savremenoj galeriji, Nela Tonković dodajući da će se kroz ovo vođenje posetioci prisetiti velikana našeg grada koji su ustanovili zaštitarsku službu poput bele Durancija.
Tokom tematskog vođenja prisutni su mogli čuti detalje o istoriji same Palate Ferenca Rajhla, kao i o različitim intervencijama koje su bile predviđene ali se nisu dogodile.
Kao društvo delimično smo očuvali ono što su nam preci predali alirazumevajući delatnost zaštite spomenika kulture negde od šezdesetih godina na ovamo nedvojbeno je da je mnogo toga i propušteno, da li zbog manje efikasnosti zaštitarske službe ili zbog drugačije intoniranih povoda dnevnih intersa koji su postojali i onda, neke zaista kapitalne stvari smo zaboravili da zaštitimo ili smo ih zaštitili i izgubili svi kao društvo i kao pojedinci, rekla je još Tonković dodajući da je na njeno veliko čuđenje u SuboticiFabrika bicikala Partizan srušena a te zgrade svakako predstavljaju spomenike industrijske arhitekture koji datiraju od kraja 19. veka.
Veoma je važno da zumemo da i svest pojedinaca i zajednica veoma dobro procenjuju šta je važno i vredno čuvanje i bilo bi dobro da se glas profesije nekada posluša a i da isto tako oni koji su na pozicijama odlučivanja razumeju da profesija ima svoje uzuse i da kada profesija nešto izgovori pogotovo u saradnji sa zajednicom da to onda treba da bude dobro saslušano i razmotreno, zaključila je Tonković.
Dr Nenad Lajbenšperger (1979) je završio studije istorije i doktorat iz istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2006. godine je zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Bavi se istraživanjem i zaštitom memorijalnog nasleđa i u toj oblasti je do sada objavio veći broj radova. Tokom radne karijere bio je zadužen za veći broj dužnosti, između ostalih za vođenje centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara i za digitalizaciju. Učestovao je u više aktivnosti povezanih sa sećanjem na vojne i civilne žrtve ratova na ovim prostorima, kao i očuvanjem kulturnog nasleđa. Član je više stručnih organizacija koje se bave zaštitom nasleđa i udruženja koja se bave negovanjem sećanja. Urednik je časopisa Saopštenja (RZZZSK). Oblasti interesovanja i istraživanja su mu i: istorija Jugoslavije; Španski građanski rat i njegova povezanost sa Jugoslavijom i njenim stanovnicima; lokalna istorija Zemuna i Srema.
