У петак је, поводом 114 година од отварања првог стационираног биоскопа на овим просторима положен венац на бисту пионира кинематографије Александра Лифке а овим чином симболично је отворен још један Фестивал сећања. Фестивал је отворио Александар Саша Ердељановић, вд директора Југословенске кинотеке који је је овом приликом рекао да је Александар Лифка био не само пионир југословенског и војвођанског филма него пионир средњеевропског филма.
Александар је на овим пределима приказивао филмове од почетла 20. века. Имао је три покретна биоскопа, а први стационирани – стални биоскоп отворен је 1911. године. Он не само што је био власник биокопа него је и дистрибуирао филмове а уједно је био један од првих филмских сниматеља, пионир кинематографије. Релативно мали број његових филмова је сачуван нарочито оних које је снимао пре Првог светског рата из разлога што је почетком тридесетих година након једног великог пожара у Загребу држава одузела филмове свим власницима филмова док не нађу неко право решење за чување а десило се да су филмови уништени. Један део филмова, на срећу је остао у Лифкином стану па тако данас знамо како је изгледала Суботица од 1911. до краја двадесетих година када је престао да се бави снимањем, казао је Ердељановић који је након самог чина отварања одржао мастер-клас предавање “Први српски играни филм” да би потом бо и филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ (Србија, 1911, Илија Станојевић, 60’) . Након приказан је и документарни филм „Глумчина“ (Србија, 2021, Владимир Ристић, 92’) о једином и непоновљивом Зорану Радмиловићу.
У склопу фестивала отворена је и изложба карикатура “Монолит” Дарка Ковачевића који је инспирацију у истој пронаоашо у филму Стенлија Кјубрика из 1968. године “Одисеја у свемиру”. Карикатуру као једну ризичну форму покушао сам да повежем са филмом кроз Стенлија Кјубрика „Одисеју у свемиру“ где је редитељ стилизовао технологију или будућност у један црни правоугаоник. На тему црног правоугаоника, непознатости , урадио сам изложбу, рекао је Ковачевић додајући да је карикатура као начин изражавања уствари нека врста минског поља а гледана кроз историју изразито субверзивна. Ипак успели смо да направимо изложбу карикатура у овом времену.
У суботу, 18. октобра у 18 часова одржаће се мастер клас: Култура сећања – „Екофеминизам и Буњевке“ а програм ће се потом наставити приказивањем кратких докуентарних филмова: „Скулптуре које су оживеле“ (Србија, 2025, Сандра Иршевић, 3′) „Сликарка Ангелина Мачковић“ (1883-1966)“ (Србија, 2024, Сандра Иршевић, 7′) „Мара Ђорђевић Малагурска“ (1894-1971)“ (Србија, 2021, Сандра Иршевић, 8′) 19,30х Носталгија: „Палић 1920-1950“ Дејан Мркић – Ланскy Фотографије и филмски записи. Документарни филм: „Летња позорница Палић“ (Србија, 2015, Дејан Мркић, 15′).
