Европска недеља превенције рака грлића материце се ове године обележава од 20. до 26. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Наша земља се, са стопом обољевања до 26,5 и стопом умирања од 9,2 на 100.000 жена, и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, Србија се, после Румуније, Русије, Летоније, Бугарске, Украјине, Молдавије и Литваније, налази на 8. месту у Европи по обољевању од рака грлића материце. По умирању од ове болести наша земља се налази на 7. месту, после Румуније, Молдавије, Украјине, Литваније, Русије и Црне Горе. Стога је ова болест препозната као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје више од 1.000 новооболелих жена од карцинома грлића материце, а живот изгуби преко 400 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља код жена изнад 35. године живота, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године.
У периоду од 2008. до 2022. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 20,2% што представља готово петину мање умрлих, што ову малигну локализацију сврстава на шесту позицију најчешћих врста рака од које умиру жене у Србији. Разлози овог смањења могу бити у бољој информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да откривање рака у раној фази даје могућност примене адекватне терапије.
Према подацима Регистра за рак Србије за 2022. годину највише стопе обољевања су регистроване у Топличкој, Борској, Западнобачкој и Севернобанатској области, а најниже у Поморавској, Пчињској, Јужнобачкој и Рашкој области. У случају леталног исхода више стопе од националног просека су регистроване у Топличкој, Колубарској, Зајечарској и Браничевској области, а најниже стопе у Пиротској, Златиборској, Севернобачкој области и Граду Београду.
У 2022. години у Севернобачком округу су 32 жене оболеле од карцинома грлића материце што је представљало 5,1% оболелих од рака и четврто место у структури обољевања од свих малигних тумора. Исте године 6 жена су изгубиле битку са овом болешћу односно 2,6% умрлих од рака и пето место у структури умирања од свих малигних тумора.
Светска здравствена организације као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести. То подразумева скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена. Такође, укључује и вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести. Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко 90% случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева).
Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од 9 до 19 година (пре првих сексуалних односа). Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.
