Заступница у Хрватском сабору Јасна Војнић упозорила је на неравноправан положај Хрвата у Србији у поређењу с правима националних мањина у Хрватској. У свом данашњем обраћању у Сабору, посебно се осврнула на резултате локалних избора и политичку партиципацију мањина, истичући их као мерило зрелости демократије.
Према важећим законима у Хрватској, националне мањине имају право на учешће у локалној власти када задовољавају одређене демографске прагове – 1,5 % за одборнике у локалним скупштинама, 5 % за заменике жупана и 10 % за заменике градоначелника или начелника, подсетила је Војнић и навела конкретне бројке које показују како то изгледа у пракси.
На посљедњим локалним изборима укупно је изабрано 69 заменика из редова националних мањина“, рекла је, прецизирајући да се ради о 10 жупанијских, 19 градских и 40 општинских заменика, међу којима су припадници српске, италијанске, чешке, ромске, мађарске, бошњачке, русинске и словачке мањине.
„Ипак, овдје се не ради само о бројкама – већ о политичкој пракси која сведочи о дубини хрватске демократије и о поверењу које Хрватска држава пружа својим националним мањинама, истакла је.
Војнић је поставила хипотетички сценарио у којем би исти критеријуми били примијењени у Републици Србији.
Замислимо да су окрузи у Србији жупаније, градови и општине јединице локалне самоуправе, а месне заједнице да имају статус упоредив са општинама. Ако бисмо применили исте критеријуме које Република Хрватска већ годинама доследно проводи…“ Према тој рачуници, Хрвати у Србији имали би право на: два дожупана, четири доградоначелника, 22 заменика начелника општина, те стотину одборничких места широм Војводине. „А у неким местима као што је Моноштор или Сонта, где има 50 % Хрвата, сигурно би имали и свог начелника општине, нагласила је.
Међутим, стварност је знатно другачија.
„А колико Хрвата у Србији данас заиста обнаша ове функције? Одговор је нула“, рекла је Војнић, алудирајући на изостанак политичког укључивања хрватске мањине у Србији.
Истакла је да се при томе не може говорити о недовољној организованости Хрвата у Србији, будући да би, у случају загарантованих места, „чак и само један глас на изборима био довољан да се то право оствари.“
Заступница Војнић закључила је апелом: „Ако Хрватска својим законима и праксом показује поверење према својим мањинама и демократску зрелост – онда с правом можемо позвати и Србију да учини исто. Да буде држава која ће не само декларативно уважавати своје мањине него, па макар и након 20 година, то делима показати.“
