Студенти су данас организовали још једну протестну шетњу кроз град. Велики број суграђана, пољопривреднци, бајкери као и сваке недеље подржали су шетњу а колона се на кратко зауставила испред зграде Основног суда и импровизованом пумпом подигла натпис „Пумпај суд“ уз одобравање присутних. Колона грађана прошла је и поред предузећа Суботица-транс које је после 128 година, услед тешке болести изазване корупцијом преминуло. Смртовница предузећа са овим текстом потом је остављена на аутобуској станици у чијем је закупу од 01. марта фирма Транс-југ из Обреновца.
На раскрсници код хотела Патриа први се грађанима обратио др Зоран Дукић и сам отац двоје студената.
Сви ми имамо више улога у животу, отац, пријатељ, доктор, супруг, свирац а као грађанин овог града јако ми је тешко да гледам како овај град пропада као што пропада цела земља, како се укидају предузећа и томе се мора стати на крај, рекао је др Дукић и додао да као отац двоје студената не може да не осети понос што је генерација младих израсла у људе са чврстом кичмом.
Не могу а да бар део заслуга не препишем и нама који смо их васпитали у овом друштвеном окружењу које је све само не повољно. Окружењу где је естетика „Пинк“ а систем вредности „Хаппy“ мора да дође крај. Имам пријатеље међу адвокатима, просветним радницима, студентима и немојмо их пустити да сами ово раде јер је неопходно шире друштвено укључивање. Требаће нам јако пуно енергије да уредимо ову земљу, снаге и кад се ово заврши, кад се заврши промена власти, рекао је др Дукић а потом за крај дао један мали медицински савет сходно најновијим медицинским истраживањима.
Просто није здраво не подржавати студенте зато велика подршка за њих, закључио је др Дукић.
Присутнима се обратила и студеткиња Више техничке школе, Милица Матковић речима да коначно земља мора да се врати народу.
Србија се пробудила и брани своју част а ја позивам и оне који су спавали да се пробуде и питам их за кога сте дали свој образ, за народ и земљу или штитећи фотеље најгорих који су до тих фотеља дошли преко наше и ваше сиротиње. Не могу да замерим присталицама власти јер они не размишљају својом главом, они су 13 година лагани, заведени и испрана им је свест а наша је морална обавеза, да им предочимо истину и да се боримо за правду сваког становника ове земље, поручила је Милица подсетивши да је јуче прошло тачно четири месеца од пада надстрешнице а да кривих и одговорних нема док институције и даље не раде свој посао.
Сулудо је уопште да је од једне групе корумпираних тражимо да се закони поштују али поручујемо да пред Законом сви морају бити једнаки.
Као студент ВТШ и пре свега отац, радник и човек са села Златко Ивковић поручио је властодршцима да није вечити студент али и да није страни плаћеник нити му је говор написала страна обавештајна служба. У срчаном говору поручио је колегама студентима да не одустају од борбе и идеала јер се само на тај начин може победити коруптивни систем.
Студенти на својим пленумима треба да изгласају људе из струке, стручњаке који ће моћи да одговоре овој борби и промени система, рекао је Ивковић а потом апеловао на родитеље да подрже децу и буду уз њих.
Онима који и даље ћуте Ивковић је цитирао део „Божанствене комедије“ Дантеа Алигијерија: „Плашљивци ви сте попут прашине, не заслужујете ни љубав ни мржњу.“
Опозиционим странкама Ивковић је поручио да своје борбе воде за себе, како знају и умеју.
Ми се овде не боримо за фотеље него за промену система, рекао је Златко Ивковић а потом власти поставио питање колико треба још афера и несрећа да се догоди да би схватили да су вам руке крваве?
Златко се још осврнуо на стање наших „нових“ надвожњака где се рупе већ сада попуњавау пур пеном, глетом и гипсом , док околна насеља током летњих месеци немају воде.
Када указујемо на проблеме ви нас називате усташама, бедницима, фукарама а ми вам поручујемо да признате да сте погрешили, преузмете одговорност, склоните се па да се ми разилазимо.
Студенти су потом позвали све запослене у јавним предузећима, Пошти, Железници, Муп-у да се придруже овој борби за испуњење захтева , борби у којој се поштују закони и влада правда.
Одржана је потом и петнаестоминутна ћутња након које је наступио Протестни хор Суботица отпевавши песме: Гаудеамус, Земља, За милион година и Востани Сербие.
