Да ли верујеш мени или мислиш својом главом?

Да ли верујеш мени или мислиш својом главом?

И док Дијана Хрка већ 11. дан штрајкује глађу јер одговорних за смрт њеног детета и још 15 особа, страдало под надстрешницом нема, у Суботици је највећа сензација напад на слободну реч и независно новинарство. Када се то десило и зашто још не знамо али извесно је да се напад догодио након завршеног протестног скупа када су грађани блокирали раскрсницу код Нове општине. „Да ли верујеш мени или мислиш својом главом“ је реченица која ми се провлачи кроз мисли док пишем овај текст јер иако смо као редакција на скупу били а и на истом остали до краја, напада, бар…
Реад Море
Србија – земља туге

Србија – земља туге

Писала сам давно, пре више од 10 година, у једном од својих текстова да је Србија пандемонијум или у благом преводу „место паклених мука“. Храм посвећенем демонима у којем се зарад мало моћи и новца сјатило „и кусо и репато“ да направе оно што је Србија данас.  Земља туге. Земља бола, плача мајки, корупције, криминала и настраности. Јуче сам стојећи испред здања у Новом Саду, које осликава сву трулеж овог система запазила једно. Да смо жртве сви. Овако или онако. Мајка Дијана Хрка данас је почела штрајк глађу, симболично испред Бајазитовог шатора, са надом да ће се они који су…
Реад Море
Да нам је више „Халида“

Да нам је више „Халида“

Халида Бешлића први пут сам чула у нумери „Да зна зора“ коју је отпевао давне 1989. године са Жељком Бебеком. Ја сам тада тек креирала свој неки као назови „музички“ укус а онда су дошле и деведесете када су добре песме замењене „хитовима“ је.а.а Марије Милошевић и њеним другарицама. Наравно све је то продуцирао Жељко Митровић,  који баш од тих деведесетих контаминира како естрадно тако и ово наше небо... Ипак, данас не о њему. Нема смисла а и било би вређање јер данас пишем о великом човеку. Зашто великом? Зато што је живећи скромним животом са жељом да помогне свима…
Реад Море
За моју Драгицу

За моју Драгицу

Изгубила сам је пре 20 година а као да је отишла јуче. Моја бака. Моја Драгијана. Моја Драгојла. Мој најбољи пријатељ. Имала је свега пет разреда основне школе али била је паметнија од свих ових данас учених. Имала је смисао за хумор и  поглед у којем се све видело. Мислила сам, док је нисам изгубила, да су људи који напуне седамдесет млади а данас не мислим ништа. Осим што је се сетим. Сваки дан. Сетим се како ме је звала једно вече сва уплашена да дођем до ње јер је почео рат а то је закључила гледајући њен мали црно…
Реад Море
Одакле сте ви госпођо?

Одакле сте ви госпођо?

Одакле сте ви госпођо? Ја сам из пи.ке матер’не, рече бабац као из топа, на данашњој паради. Када сам боље погледала видех да је "бабац" који је побегао од вангле са ајваром за Београд, на параду, одборница Скупштине града Суботица Љубица Оравец као и да је пи.ка матер’на – Бајмок. Одборница града успела је још да дода да је из Србије као и да је водитељка против Србије и да оде на своје место. Толико сам ја данас погледала од параде а остало је председнику саопштио ВБА па је он уместо њих саопштио нама. Кроз врата је прошло тачно 47391…
Реад Море
Нема тешких помирења. Има само кратких резова!

Нема тешких помирења. Има само кратких резова!

Вашем детету потребна је операција. Због грешке лекара не једна него четири. И није то било где него на срцу. И кошта много. То је срце које воле и  мајке које стоје на тргу данас, за посао или сендвич... Које су ослушкивале срце свог детета девет месеци и не смеју ни да помисле да ће се можда томмалом срцу нешто и догодити. Мом срцу јесте. У том тренутку дала бих своје без размишљања, дала бих све али не и понос. Моје срце било је храбро од почетка па зар ја да њу осрамотим. Никада! Оперисана је у Турској. 36 сати…
Реад Море
Када се сетим : „Господине Пинтер чини ми се да вам је гост пијан“

Када се сетим : „Господине Пинтер чини ми се да вам је гост пијан“

Сећам се емисије коју је некада на једној нашој локалној телевизији водио Јожеф Пинтер. Укључења гледалаца могућа а гост пијан, што би рекли к’о морка. Јавила се гледатељка и онако префињено како то умеју само Суботичанке рекла: „Господине Пинтер чини ми се да вам је пијан“. Пијан је био градски архитекта и онако „поштено нациркан“ дами одговорио „Госпођо ја ћу се отрезнити а ви ћете...“. Није завршио реченицу јер је све стало а Пинтер је дошао до краја, мислим емисије. И сад оно не знам зашто сам овај део написала али сам се увек  једнако смејала као и пре више…
Реад Море
„Пењање по столовима“ данас више вреди од успона на Монт Еверест

„Пењање по столовима“ данас више вреди од успона на Монт Еверест

Исо Планић предавао ми је, некада давно, географију. И не само то. Водио је нас ученике тада Грађевинске школе готово сваког викенда  у дуге шетње ноћу око Палићког језера, на екскурзије, планинарења. Био нам је друг, учитељ и родитељ, када је то требало. Благ и увек добро расположен. Онда сам о њему писала, са њим причала  у својим емисијама о његовим планинарским успесима, од успона на Монт Еверест и друге планинске врхове, као и о успесима сада већ Политехничке школе где је на месту директора био од 2009. године, Све до ове 2025. године, када се на пријему поводом почетка…
Реад Море
Тежак посао за студенте а да се не саплету о подршку неке пропале опозиционе партије или залуталог Вучићевог кума

Тежак посао за студенте а да се не саплету о подршку неке пропале опозиционе партије или залуталог Вучићевог кума

Еко стража упутила је апел опозицији да се повуче са наредних парламентарних избора у корист студентске листе, јер како наводе студентски протести обележили су претходне месеце и донели не само трачак, већ и снажно светло наде да Србија не само може да промени власт већ и сам систем. Некако сувише лако и сувише једноставно и ајде да кажемо да је Симишић у праву али како доћи до циља кад од уједињене опозиције, студената, зборова данас је готово немогуће направити компактну масу. Зашто? Зашто у име студената данас говори Симишић сакупљајући потписе, како би их предао, ваљда опозицији, док листе која…
Реад Море
Црвени, истрошени тепих осликава сву беду овогодишњег ФЕФ-а

Црвени, истрошени тепих осликава сву беду овогодишњег ФЕФ-а

Сва беда црвеног истрошеног тепиха на Летњој позорници, видела се јуче на отварању 32. Фестивала европског филма на Палићу. На вратима су, оне који су ипак дошли, дочекивале девојке обучене како би рекли „кежуал“ док је некада све прштало од гламура. Публике мало, филмови лоши а организација траљава. Са мало новца може се направити добар фестивал али овога пута на фестивалу изгледа није било ни новца, ни духа. Летња позорница синоћ је приказала сву беду , неукус и некултуру власти која је допустила да се догађај попут овог сроза на ниво вашара. Негде сам одахнула видевши да ме иза благајне…
Реад Море