Зоолошки врт Палић обележио је у суботу, 31. маја 75 година рада.
За првих 75 година , од 31. маја 1950., ЗОО врт прешао је дугачак пут, од првобитне неке врсте менажерије до изложбе животиња на малим неадекватним просторима па све до простора који можете видети данас, рекла је Соња Мандић, директорица Зоо врта.
Предност Зоолошког врта јесте што се налази на заштићеном подручју природе са концептом да свака волијера буде оивичена баријерама док је од 2011. године посебан акценат стављен на прописе који су ступили на снагу а односе се на опрему простора за животиње, каже још Мандић и додаје да се нада да ће шимпанза ипак дочекати адекватан простор јер већ 45 година живи у неадекватном.
Закључићемо да од свега наведеног Зоолошки врт има неки простор, уређен цвећем и дрвећем и пар волијера које су углавном празне као и да се за 75 година вратио на првобитно стање на изложбу животиња у лошем стању које се налазе у више него неадекватним условима.
Ипак менаџмент овог врта и његова прва жена, како ју је назвала једна наша „колегиница“ акценат ставља на прекогранични пројекат са Зоолошким вртом из Осијека у оквиру којег ће Зоолошки врт бити обогаћен још једним игралиштем за децу а новца ће се ваљда наћи и да адекватан дом добију примати. Срећи никад краја и успех прве даме Зоо врта је огроман, бар што се ње саме тиче, јер је Зоолошки врт почео да користи потенцијал међународних пројеката јер без додатне финансијске ињекције нема развоја.
Може се рећи да Зоолошки врт нема шта да слави и да је ова годишњица требала да буде обележена као још једна година или помен на све не некада срећне животиње, које су у истим тим кавезима, пре више деценија неговале своје младунце и остале упамћене на старим сликама које чувамо у албумима.
Да ли један Зоолошки врт треба да базира пословање на предавањима где ће се деци држати часови „Чувара природе“ у импровизованој учионици где ће моћи да мазе длаку зебре која је угинула, или виде лобању неке друге угинуле животиње а не да на пример мини бусом пролазе кроз прави Зоолошки врт и гледају живе, срећне и пре свега сите и здраве животиње.
Прва дама Зоолошког врта заборавила је да истакне колико је запослених у Зоолошком врту који на посао не долазе, колико је оних који брину о животињама као и колико је оних који их лече односно да истакне њихову стручност.
Да ли је то пословна тајна или информација коју грађани немају право да знају? Нисмо имали прилику да чујемо приходе самог Зоолошког врта и верујемо да нису довољни али свакако мислимо да је Зоолошки врт задњих 30 година постао нешто чиме се не можемо поносити.
Сетите се да је осамдесетих година прошког века Зоолошки врт на Палићу био по својој лепоти и богатству други у Европи а данас на мапи Зоо вртова и не постоји.
Можда је тако и боље јер када једна директорица или прва жена овог „Авантура парка кроз траву и ниско растиње“ каже да је Зоолошком врту проблем збринути егзотичне животиње које су заплењене на царини, иако поред Бео зоо врта има директан уговор са Министарством за заштиту животне средине да се бави прихватом заштићених врста, не морамо да питамо зашто данас онда у Зоо врту немамо слона, фоке, жирафу…
И поред све веће свести грађана који доносе повређене животиње адекватних услова, горе наведеног простора а и стручног кадра нема.
Зоолошки врт, да се не лажемо, постао је установа за ухлебљавање страначког кадра који данас „отимајући“ од животиња која наша деца гледају у катастрофаном стању у кавезима седе у својим кућама и не долазе на посао.
Зоолошки врт је хтели да то признамо или не свој циклус постојања, на жалост, затворио бар док не дођу нека боља времена.
Нама остаје да кад нас нешто и натера да посетимо Палић одемо до благајне и уместо купљене карте оставимо џак хране. Да бар животиње не буду гладне!!!
Једна врло битна ставка, за менаџмент ове установе , у обележавању овог јубилеја је да је кроз програм едукације прошло 18.000 деце основношколског узраста, као и да је за њих једна колегиница припремила чак 60 наставних јединица, да се опет не враћам на мажење зебрине длаке, гледање лобања и слушање шиштећих буба.
На стање у Зоолошком врту мало ко реагује али морамо бити свесни да је наш однос према животињама наш однос према свему.
Још један од закључака је да баш и немамо чему добром да се надамо.
Једноставно немамо!
